Тимски рад у припреми програма за пријем првака у ОШ "20.октобар'', ни ове године није изостао. Онај ко прати рад тимова на организацији приредби, прослава и осталих манифестација током године у нашој школи, вероватно је запазио да је свака од њих посебна на свој начин, а оно што им је заједничко је да је присутна мултимедијалност у свакој од њих.

Тек да поткрепимо речено, ове године, поред ученика глумаца, нове основце дочекале су и лутке. Павле, Маша, мама и тата, лутке у представи "Како је Перица постао фаца'', уз ученике III1, III2 и III4 одељења, испричале су причу о томе како је мали Павле, ђак првак, превазишао страх од школе  уз татину духовиту, аутобиографску причу.

Но, татино сећање на школске дане, не би било тако занимљиво да иза свих лутака нису стајали наши учитељи, који су им својим чаробним додиром, и изванредно прилагођеним гласовима, удахнули живот.

У улози несташног и тврдоглавог Павла нашла се учитељица Снежана Саџаков (III1), која је осмислила породицу лутака и својом вештом руком их уобличила у изузетно живописне ликове. Маши, секи малог Павла првачића, безбрижни, наивни осмех на лице ставила је учитељица Снежана Лучић (III4). Тату-лутка, који се присећа основношколских дана и тога како је захваљујући својој песми постао даса, оживео је наш учитељ Дејан Влашкалић. Мама, којој је Љиљана Ланчушки, проф. немачког језика, својим гласом дала све особине брижне и моралне маме, учила је о школи Павла и Машу, али и присутне прваке.

Потписник ауторске музике и овог пута био је Радослав Рајић, наставник музичке културе. Он је музиком осликао две песме из текста: "Шта је важно сваком ђаку'' и "Због Милице бићу даса''. За све кореографије (уз сонгове) и глуму заслужни су ученици III1, III2 (Душанка Видић) и III4 одељења и њихове учитељице.

Павле и Маша престали су да се боје школе, па су на крају представе најавили и будуће учитељицe одељења првог разреда.

Част ми је што сам, као аутор текста "Како је Перица постао фаца'', била део овог изузетног тима и што сам могла да допринесем да првачићи озарених лица, без страха, уђу у своје нове учионице.