Након игре организоване употребом штампаног медија, геометријска слагалица у софтверској верзији (образовни софтвер типа образовна игра), мултимедијална, интерактивна, тежинским нивоима и начином игре прилагођена узрасту ученика којима је намењена, успешно је обавила улогу мотивационог фактора код ученика експерименталне групе.

Концепција и примена ЛУГРАМ-а уважава ставове о нивоима "геометријског образовања", а начин примене ЛУГРАМ-а истиче значај употребе новог медија типа образовни софтвер у савременој настави геометрије.
"Стари" картонски медиј имао је улогу "медија уводничара". Он је упознао ученике са игром. Медиј типа софтвер имао је задатак да за степен више подигне ниво интересовања ученика за игру. Демонстрирана је примена два медија на истом задатку, са улогом образовног софтвера као кључног мотивационог фактора, коју је са успехом оправдао.

Да ли корисне "последице" ЛУГРАМ-а могу да се испоље касније у настави геометрије V-VIII разреда основне школе? Узмимо за пример решавање задатака који захтевају израду помоћне скице, њену допуну, а затим анализу и доказ (значајне тачке троугла, Питагорина теорема ...), део "геометријског образовања" у основној школи који припада трећем и четвртом нивоу "геометријског мишљења". Да ли ЛУГРАМ може да допринесе формирању чврсте основе у почетном учењу геометрије, за све даље кораке ?

Илуструјмо претходна размишљања на примерима доказа Питагорине теореме:

ЛУГРАМ - даљи истраживачки рад

"Једноставна концепција игре ЛУГРАМ и особине развијених модула, омогућиле су да верзија ЛУГРАМ за слабовиду децу буде само модификација описаних основних софтверских модула. Нови модули ЛУГРАМ-а учинили су игру приступачном и слабовидој деци, а тестирања и даља истраживања ће показати у којој мери се идеја и жеља аутора остварила у пракси и колико је ову верзију ЛУГРАМ за децу са оштећењем вида потребно још дорађивати. Употреба тастатуре уместо миша, креирани звучни сигнали и ефекти, као и подршка са говорним порукама за упутства и игру представљају важна прилагођења потребама слабовидих корисника, али отварају перспективу и за посебан изазов као што је развој верзије игре ЛУГРАМ и за сасвим слепу децу. То је и у истраживачком смислу још већи изазов, а рачунарска игра ЛУГРАМ би тако постала доступна још једном кругу корисника са посебним потребама." (Лучић Б., Вујновић-Седлар Н., Делић В.: Рачунарска игра ЛУГРАМ - верзија за децу са оштећењем вида, Телфор, Београд, 2009)

 

Једноставност основне верзије Луграм_III, успешна примена у настави, модуларна концепција Луграм-а, основна матрица (3x3) фигура-задатака, утицали су на то да један од даљих праваца развоја ове образовне игре буде у смеру прилагођавања игри употребом стандардне PC тастатуре (пре свега њеног издвојеног нумеричког дела), како би била доступна за игру и сасвим слепој деци.

Са друге стране, развој рачунарских говорних технологија за српски језик је омогућио да се приступи изградњи Луграм прототипа подржаног automatic-speech-recognition (ASR) технологијом. Луграмом се овога пута управља коришћењем кратких говорних наредби на српском језику.

Даља истраживања и тестирање припремљених прототипа ових верзија Луграма, пружиће одговор на питање, да ли ће се идеја Луграма (задатак-игра-учење-креација) и у овом правцу свог развоја успешно остварити.