Сплет околности понекад направи идеалну подлогу да се идеја претвори у дело. Уметници то зову - инспирација. Када у томе учествује више људи (нарочито из области образовно-васпитног рада), а уз то су укључени и ученици, онда то, ми, просветни радници можемо крстити као мултидисциплинарни приступ у реализацији одређених тема са сличним и специфичним образовно-васпитним циљевима и задацима. Тако сам крајем прошле, 2007. године, по идеји васпитачице Душице Сандић, из предшколске установе "Чувари осмеха'' у Сивцу, написала игроказ са свим елементима минијатурне дечије драме, под називом "Кокина прича'' ( или "Потрага за несталим јајетом''). Повод је био Бамби фест. Прича о мултидисциплинарном приступу је интересантна јер је у реализацији овога, до самог сценског наступа учествовало више људи из различитих области, као и деце различитог узраста. На текст, који сам написала, музику за сонгове компоновао је колега Радослав Рајић, наставник музичке културе у ОШ "20. октобар'' у Сивцу, а отпевале су га ученице исте школе. Поменута васпитачица је са својом групом припремила овај комад. Игроказ су малишани извели у априлу ове године, пред сивачком и кулском публиком.
Ето како може да функционише оно што означавају страшне сложенице – мултидисциплинарност и мултимедијалност. Спој идеје, ентузијазма, знања и рада. Одрасли и деца, васпитачи, наставници и ученици, предшколска установа, школа, Дом културе. Уз мало добре воље, овакви тимови увек су потписници квалитетног рада обојеног задовољством и мотивацијом.
Светлана Мајски, професор српског језика
|
---|
© Lugram 2008. |
---|