Kriptografija

Korišćenje servisa elektronskog poslovanja podrazumeva boravak na računarskoj mreži, najčešće Internetu, te je stoga skopčano sa rizikom da neko neovlašteno prati vaš rad na mreži i kasnije zloupotrebi podatke ili identifikacione kodove do kojih je došao. Stoga moraju postojati mehanizmi koji će obezbediti:

• zaštitu tajnosti informacija (sprečavanje otkrivanja njihovog sadržaja)
• integritet informacija (sprečavanje neovlašćene izmene informacija)
• autentičnost informacija (definisanje i provera identiteta pošiljaoca)

Kriptografija je nauka koja se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija i daje rešenje za prethodno navedene zahteve.

Osnovni elementi kriptografije:

• šifrovanje (postupak transformacije čitljivog teksta u oblik nečitljiv onome kome taj tekst nije namenjen)
• dešifrovanje (postupak vraćanja šifrovanog teksta u čitljiv oblik)
• ključ (početna vrednost algoritma kojim se vrši šifrovanje)

Razlikujemo više vrsta šifrovanja:

• šifrovanje tajnim ključem (simetrično šifrovanje) - i pošiljalac i primalac koriste isti tajni ključ
• šifrovanje javnim ključem (asimetrično šifrovanje) - svaki učesnik u komunikaciji koristi dva ključa, jedan javni koji se slobodno distribuira i jedan tajni koji je dostupan samo vlasniku. Tajni deo ključa se u celom postupku nigde ne šalje.
• digitalni potpisi i digitalni sertifikati služe potvrdi autentičnosti sadržaja poruke koja se šalje, tj. potvrdi primaocu poruke da ju je poslao baš ovlašteni autor poruke a ne neko drugi. Osnovu digitalnog potpisa čini sadržaj same poruke, tako da svaka izmena poruke dovodi i do izmene digitalnog potpisa.

detaljnije o ovoj temi >>